IVENSA VESTI / ONLINE NOVINE
dan drzavnosti cg politika.html

Crna Gora danas obilježava Dan državnosti, u znak sjećanja na 13. jul 1878. godine, kada je na Berlinskom kongresu priznata kao samostalna država, i na 13. jul 1941. kada je počeo narodni ustanak protiv fašizma.

Crnogorski predsjednik Milo Đukanović priredio je sinoć svečani prijem povodom Dana državnosti, u Plavom dvorcu na Cetinju.

Prijemu su prisustvovali predstavnici zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, političkog, naučnog, kulturnog, privrednog i sportskog života Crne Gore i predstavnici diplomatskog kora.

Đukanović je rekao da Crna Gora obilježava 13. jul - Dan državnosti s ponosom i velikom nadom u doglednu bolju evropsku budućnost, i da je, igrom istorijske sudbine, to datum koji je do vječnosti uzdigao crnogorsko državno i nacionalno ime.

"Današnje generacije u Crnoj Gori, kao i pokoljenja koja dolaze, za svoj evropski slobodarski duh imaju snažno uporište i inspiraciju u prelomnim istorijskim opštenarodnim uzletima, kao što je bio ustanak protiv fašizma 13. jula 1941", kazao je Đukanović.

Na današnji dan 1878. završen je Berlinski kongres, sazvan na inicijativu Austrije, uz iznuđeni pristanak Rusije i saglasnost Velike Britanije, Francuske, Italije, Nemačke i Turske, radi revizije Sanstefanskog ugovora.

Kako prenosi RTCG, premda je i Sanstefanskim mirom, zakjučenim u martu iste godine, Crna Gora tretirana kao samostalna država čija je teritorija trebalo da se uveća znatnije nego što je to određeno Berlinskim ugovorom, na Kongresu je definitivno međunarodno potvrđen njen državni suverenitet, zahvaljujući dugoj oružanoj i političkoj borbi crnogorskog naroda za očuvanje nezavisnosti i slobode.

Na isti dan 1941. nakon odluke Pokrajinskog komiteta KPJ za Crnu Goru o pružanju otpora okupatoru, koja je donesena u Stijeni Piperskoj, buknuo je u Crnoj Gori Trinaestojulski ustanak, koji je bio akt otpora i pobune crnogorskog naroda protiv fašizma.

Prema novom Zakonu o državnim praznicima, 13. jul je u Crnoj Gori prvi put slavljen kao Dan državnosti 2005, za razliku od ranijih godina kada je to bio Dan ustanka crnogorskog naroda u Drugom svetskom ratu.

„Evropa mora da zna, ako sebi želi dobro, da Balkan ne sme ostati van nje, a kao Evropljani želimo da budemo deo rešenja, a ne večito predvorje evropske civilizacije ili eksperimentalna politička radionica njene birokratije, već hoćemo da kroz partnerski odnos uzajamnog uvažavanja usvajamo evropske standarde, koji će nas učiniti delom savremene evropske civilizacije“, kazao je predsednik Crne Gore Milo Đukanović na prijemu povodom Dana državnosti na Cetinju.

Đukanović je istakao da ova godina u znaku velikih jubileja – 140 godina od 13.jula 1878. kada je na Berlinskom kongresu potvrđena nezavisnost Crne Gore, ali i vek od nelegitimnih odluka Podgoričke skupštine 1918, „kojima je Crna Gora kao zemlja saveznica u Velikom ratu izbrisana sa mape svijeta“.

„Istorija se postarala da današnje generacije 21. maja 2006. obnovom državnosti Crne Gore, mirnim putem na demokratskom referendumu, isprave i sopstvene i tuđe greške“, naglasio je Đukanović.

On je poručio da Crna Gora slavi svoje istorijske podvige i poštuje slobodarsku tradiciju.

„Ali vodimo državnu politiku u duhu savremenog doba, okrenutu budućnosti. Nekada ratnička zemlja, devedesetih je bila jedina republika koja je tokom raspada Jugoslavije sačuvala mir, učvrstila stabilnost i multietnički sklad. Država koja je nakon 11 godina od sticanja nezavisnosti postala punopravna članica NATO, zemlja predvodnica u pregovaračkom procesu za članstvo u EU. Važan faktor regionalne stabilnosti, bez otvorenih pitanja sa susedima“, kazao je on.

Đukanović je naglasio da je su građani na nedavnim predsedničkim i lokalnim izborima ubedljivo podržali evroatlantski kurs i njenu evropsku perspektivu.

„Ti rezultati su nagovestili da naša zemlja ulazi u mirnije političke vode, što stvara uslove za veću fokusiranost Vlade i svih državnih institucija i društvenih subjekata na dinamiziranje ekonomskog i demokratskog razvoja, na jačanje institucija i izgradnju društva vladavine prava. To je najbolji okvir za neophodne reforme i dostizanje evropskog kvaliteta života za naše građane, što je osnovni smisao našeg ukupnog političkog delovanja“, saopštio je on.

Đukanović je istakao da je Crna Gora nepovratno na putu evropske integracije.

„Mi verujemo u ideju ujedinjene Evrope i u snagu Evropske unije da nađe odgovore na savremene izazove. Verujemo da je politika proširenja na Zapadni Balkan važan deo vizije evropske budućnosti. Epoha mira koju su evropskim narodima obezbedili najveći politički i intelektualni umovi dvadesetog veka mora biti nastavljena i u promenjenom međunarodnom kontekstu, u vremenu burnih tehnoloških, političkih i kulturoloških promena. Prisetimo se reči jednog od tvoraca nove Evrope Vaclava Havela koji je 90-tih upozoravao da ne mogu mir, stabilnost i blagostanje cvasti u jednom delu Evrope, ne vodeći računa šta se dešava u njenom drugom kraju“, poručio je Đukanović.

Autor – I.S.

Izvor: internet, dopisnici iz CG

OSTAVITE VAŠ KOMENTAR