SUTOMORSKE NOVINE / PORTAL
korupcija u zdravstvu hronika.html

U poslednjih petnaest godina u naše zdravstvo je uloženo neverovatnih 17 milijardi evra!GDE SU PARE I zaŠTO NAM SE JOŠ TRAŽE?? Srbija na zdravstvo troši blizu 11 procenata BDP-a (oko 3,5 milijardi evra), što je ubedljivo najviše u regionu, a ono je i dalje među najgorima u Evropi. Zašto je to tako? Ko UZIMA PARE ? Gde idu MILIONI ?

Primera radi od 2001. do 2011. godine Ministarstvo zdravlja je dobilo oko 140 miliona evra za unapređenje zdravstvene zaštite, samo u okviru kontrole javnih nabavki tokom 2017.je potrošeno 770 miliona dinara za krečenje zdravstvenih objekata i renovinaranje toaleta, a pamtimo i da je pre nekoliko godina u jednoj televizijskoj emisiji aktuelni ministar zdravlja pitao direktora Kliničkog centra Srbije gde je nestalo 250 miliona evra koliko je dato toj instituciji za investicije. Direktor je odgovorio da o tome nema pojma! U poslednjih petnaest godina u naše zdravstvo je ušlo neverovatnih 17 milijardi evra.

Kako se okreću velike cifre iz budžeta za ove namene i zdravstvo koje je visoko koruptivno Ministarstvo zdravlja formiralo je Komisiju za borbu protiv korupcije u zdravstvu. Nova oformljena komisija u zdravstvu na čelu sa Vesnom Dimitrijević iz Ministarstva unutrašnjih poslova, ima pet članova, od čega su dva člana zdravstvene struke, pravnik i ekonomista. Komisija će za sigurno ima pune ruke posla.

Oni će, kako kaže, nastojati da sveobuhvatno, svako iz svog aspekta, raditi na suzbijanju korupcije. Odmah se nameće pitanje, kako će jedna petočlana komisija da pokrije celu Srbiju i da koordiniše sa tolikim brojem predmeta, saradnika i institucija?
Vesna Dimitrijević iz Ministarstva unutrašnjih poslova podseća da je krivično delo primanje, ali i davanja mita, takođe pobrojala je u izjavi za Blic kao zadatke komisije na čijem je čelu: provere lista čekanja na operacije, povezanost medicinskih radnika u državnim ustanovama sa kolegama u privatnoj praksi da bi se ustanovilo da li postoji slanje pacijenata u privatnu kliniku ili laboratoriju, odnosno da li se namešta posao privatnim ordinacijama i bolnicama, zatim sprega farmaceutske industrije i lekara – promovisanje lekova određenih proizvođača zarad koristi, te „pojačana kontrola velikih javnih nabavki prilikom kupovine medicinske opreme, lekova, sanitetskog materijala, izvođenja građevinskih radova“.

Ona je naglasila da „nijedan dinar budžetskih para neće smeti da se potroši a da se ne zna za šta je potrošen“. Sasvim u skladu sa izjavom ministra zdravlja od pre četiri meseca da građane „niko ne sme da potkrada“.

Ističe da će Komisija raditi tajno i da niko u zdravstvenoj ustanovi, ni direktor, neće znati kada će doći u "posetu", jer jedino tako može da vidi koje je relano stanje.

Ministar Lončar za Informer povodom aktuelnih vesti izjavio je - "Po dolasku na mesto resornog ministra, između ostalog, odmah sam postavio i "nultu toleranciju prema korupciji". Urađeno je dosta, ali se ne zadovoljavamo dok ne završimo posao. Problem korupcije u zdravstvu je dosta generalizovan i uopšten, što nije dobro. Želimo da svaki oblik korupcije ima svoje "ime i prezime", da bude personalizovan, a ne da svi oni pošteni lekari i ostalo medicinsko osoblje nose mrlju na svom belom mantilu zbog nesavesnih pojedinaca. Hoćemo da se svaki pokušaj korupcije, makar i osnovana sumnja, odmah prijavi, a da se oni koji nanose ljagu profesiji lekara i ostalog medicinskog osoblja isteraju na čistac."

Stav građana je da akcenat treba da bude na sankcijama ili kaznama, ako se već odluče da prijave. Uvek je prisutan strah od osvete ili od kasnijeg zanemarivanja lekara, a zaštite građana, pacijenta koji je prijavio - nema.

I.S.

OSTAVITE VAŠ KOMENTAR