IVENSA VESTI / ONLINE NOVINE
U SRBIJI 110.000 građana je u nedozvoljenom MINUSU dok su BLOKIRANI RAČUNI OKO 54.000 PREDUZEĆA!

Od ukupno 146.906 privrednih društava i 251.053 preduzetnika, u našoj zemlji koliko trenutno njih posluje prema podacima Agencije za privredne registre, računi čak 54.565 preduzeća, u iznosu od gotovo 312 milijardi dinara trenutno su blokirani u Srbiji, a ovi podaci Narodne banke Srbije ukazuju da su sve te firme kandidati za neki vid oporavka ili prodaju kroz stečaj.

U blokadi se duže od tri godine nalaze čak 23.794 preduzeća. To su firme koje tri godine ne obavljaju platni promet preko svojih računa. Ili se bave sivom ekonomijom ili su zaista toliko mrtve da uopšte nemaju promet, a svako preduzeće koje je do godinu dana u blokadi zrelo je za restrukturiranje, odnosno neku od preventivnih mera za izlečenje nelikvidnosti.

Ali, dok bankrotstvo ne zakuca na vrata, mali broj preduzeća odlučuje se na, recimo, sporazumno finansijsko restrukturiranje (sporazum banaka i privrednog subjekta oko odlaganja plaćanja i reprograma kredita).

Ivana Matić, bivša direktorka Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, kaže da su podaci o broju privrednih društava i preduzetnika čiji su računi u blokadi poražavajući.

"Odugovlačenjem rešavanja problema zbog kojih su preduzeća u blokadi duži period, samo se povećavaju obaveze društva prema poveriocima budući da se protokom vremena samo povećavaju kamate. Takva privredna društva sigurno imaju dugovanja i prema Poreskoj upravi i javnim preduzećima, pa štetu od ovakvog odugovlačenja trpi i sam državni budžet", objašnjava Matićeva.

Više od mesec dana blokirani su računi 36.968 firmi, a, napominje Matićeva, prema Zakonu o stečaju, za svako preduzeće čiji je račun neprekidno u blokadi 30 dana, postoji razlog za stečaj.

"Preduzeće koje je zapalo u probleme ima čitav niz mera na raspolaganu kako bi prevazišlo tu situaciju. To može biti racionalizacija troškova poslovanja, kao što su bolja sistematizacija radnih mesta, smanjenje broja zaposlenih... Preduzeća bi trebalo sve da preduzmu da naplate potraživanja od svojih dužnika, obezbede veći priliv novca kojim će pokriti svoje dugove", napominje Matićeva.

I GRAĐANI ZADUŽENI, U MINUSU


Oko 110.000 građana Srbije ima problem da izađe iz nedozvoljenog minusa, a ova vrsta pozajmice ih papreno košta s obzirom na to da kamatne stope idu i do čak 70 odsto godišnje. Inače, pozajmice po tekućim računima, takozvani dozvoljeni minus i dalje je jedan od najskupljih vidova zaduživanja.

Prema podacima Narodne banke Srbije, kamatne stope na dozvoljena prekoračenja po tekućem računu iznose u proseku 29,3 procenta iako se u nekim bankama kreću i do 36,05 odsto godišnje. Iako su banke od 2013. godine bile pod pritiskom NBS da smanje kamate na ovaj vid zaduživanja, one su ih do sada oborile 5,6 odsto, dok su istovremeno kamatne stope na dinarske kredite stanovništvu snižene 10,3 procenata. Inače, Srbija ima verovatno najviše kamate na dozvoljeni minus u Evropi. Još 2012. godine u Evropi prosek je bio svega osam odsto.

Ni stabilan kurs, niska inflacija i povoljna referentna kamatna stopa nisu bili dovoljan razlog bankama da pojeftine ovu uslugu.

Autor – I.S.


OSTAVITE VAŠ KOMENTAR